+- +-

+- Korisnik

Welcome, Guest.
Please login or register.
 
 
 

Login with your social network

Forgot your password?

+- Statistika

Members
Total Members: 3
Latest: SERBIAN_TIGER
New This Month: 0
New This Week: 0
New Today: 0
Stats
Total Posts: 18
Total Topics: 15
Most Online Today: 3
Most Online Ever: 32
(January 14, 2023, 10:33:17 am)
Users Online
Members: 0
Guests: 1
Total: 1

Recent Posts

Pages: [1] 2
1
Chat / Chat Ovde Mozete catovati
« Last post by Mijata on March 09, 2014, 04:58:49 pm »
http://xat.com/RatoviBalkana

samo kliknite na link i uzivajte
2
DOBRO JE
3
Rat 1991-1995 / Re: Ratovi tokom 1991-1995
« Last post by Mijata on March 09, 2014, 01:42:38 pm »
Dobro napisano ;)
4
Rat 1991-1995 / Ratovi tokom 1991-1995
« Last post by Ficke on March 09, 2014, 01:31:43 pm »

Rat u Sloveniji

Nakon 10 mjeseci neuspjelih pregovora sa Beogradom[18] pošto je Miloševićeva delegacija sprječavala kompromis,[19] 25. 6. 1991. Slovenija je proglasila neovisnost, ali je već 48 sati kasnije JNA krenula u vojni pohod kako bi to spriječila. Još 1990, JNA je pokušala razoružati slovensku Teritorijalnu obranu (TO), ali je uspijela pokupiti samo 40 do 60 % oružja. Slovenske snage napustile su JNA i pridružili se novoj slovenskoj vojsci i mjesnoj policiji. Nakon što su hrvatski i slovenski rezervisti masovno bojkotirali rat, JNA je imala problema sa izvođenjem operacija. Od 25.000 vojnika, čak 7.900 je dezertiralo ili odbilo ratovati. Pošto JNA nije ušla u puni napad, nakon 10 dana rat je završen slovenskom pobjedom i povlačenjem JNA.
1991. Srbi i Crnogorci su činili 38,8 % stanovništva Jugoslavije, ali su činili 70 % udjela u činovnicima JNA. U početku, JNA, kojom je zapovjedao Veljko Kadijević, je još uvijek pokušavala održati SFRJ na okupu. No nakon odlaska Slovenije, to je napušteno te je vojni vrh JNA pao pod utjecaj Miloševića. Srbija i Crna Gora se nisu protivili odlasku Slovenije iz Jugoslavije, jer bi to ostavilo kolektivno predsjedništvo sa sedam članova, od kojih bi četiri bili pod srbijansko-crnogorskom kontrolom, čime bi time de facto imali i kontrolu nad JNA. Latinka Perović je ovako opisala stav JNA prema nesrpskim narodima:
Onog trenutka kada je armija počela braniti Jugoslaviju od svih njenih naroda izuzev najvećeg, postalo je očito da će Jugoslavija biti poražena iznutra.


Rat u Hrvatskoj


1990., u Hrvatskoj je pobijedio HDZ na čelu kojeg je bio nacionalistički Franjo Tuđman, što je izazvalo strah među nekim Srbima koji su proglasili autonomnu SAO Krajinu na dijelovima Hrvatske. Srpski političari i mediji su počeli hrvatsku vladu nazivati "ustaškom". Milošević je hrvatskim Srbima savjetovao odbijanje Tuđmanovih pokušaja kompromisa u ljeto 1990. te zauzimanje stava nesuradnje. Hrvatska vlada je Srbima osigurala predstavništvo u saboru, ali su ovi napustili parlament jer su smatrali da nisu dobili dovoljno autonomije. Novi hrvatski ustav donesen 22.12. 1990. srpska je strana doživjela kao oduzimanje Srbima statusa konstitutivnog naroda, iako je ustav navodio da se svim narodima, pa i Srbima, jamče jednaka prava kao i Hrvatima. U međuvremenu, JNA je razoružala hrvatski TO, naoružala srpske pobunjenike dok je srbijansko Ministarstvo unutrašnjih poslova, kojim je rukovodio Mihajlo Kertes, trenirala srbijanske paravojne formacije za borbu po Hrvatskoj i BiH. Jovan Nikolić, srpski pravoslavni pop iz Zagreba, je izjavio:
Čak i da Franjo Tuđman nije došao na vlast, nego netko drugi umjesto njega, reakcija bi opet bila ista. Armija i Srbija bi bili protiv njega, jer su a priori protiv bilo kakve neovisnosti za Hrvatsku. To ne znači da hrvatska vlada nije napravila greške. Napravili su, i to je činjenica. Ali to nije alibi za one koji su čekali da proglase bilo kakvu hrvatsku državu ustaškom državom. To je bila strašna greška, kao i kasnije optužiti bilo kojeg Srbina u Hrvatskoj da je četnik.U ljeto 1991., kada je Hrvatska najavila proglašenje neovisnosti, JNA je krenula u otvoreni vojni pohod te se borila na strani snaga Republike Srpske Krajine (RSK), srbijanskih paravojnih formacija - i nekadašnjih suparnika iz Drugog svjetskog rata, četnika. Bitka za Vukovar i opsada Dubrovnika dvije su najznačajnije bitke u ratu, ali je njihova žestina dovela do okretanja mišljenja međunarodne zajednice protiv srpske strane. Iako manje poznate, i druge borbe su bile značajne, kao što je bitka za Osijek, u kojoj je poginulo oko 800 osoba, bitka za Gospić i bitka za Zadar. Netrpeljivost je porasla na obje strane, tako da su neki umjereni činovnici, koji su htjeli pronaći kompromisno rješenje, smaknuti od sunarodnjaka: primjerice, Dmitra Obradovića, gradonačelnika Vrginmosta, su likvidirali militanti RSK, dok je Josip Reihl-Kir, zapovjednik osječke policije, ubijen iz hrvatske zasjede. Primirje početkom 1992. dovelo je do prekida nasilja, dok je RSK zauzela 13.913 km2 ili 25% površine Hrvatske, ne računajući dodatnih 680 km2 oko dubrovačkog područja. Prema izvorima hrvatske vlade, do 1. rujna 1993. hrvatska strana imala je 6.651 potvrđenih poginulih, 12.706 nestalih te 24.208 ranjenih.
Usprkos Miloševićevoj propagandi da se radi o novoj NDH, Hrvatska je stekla međunarodno priznanje te je 1992. primljena u članstvo UN-a, dok RSK nije priznao nitko. 1992. odigrao se progon Hrvata iz nekih dijelova Vojvodine nakon čega je oko 10.000 Hrvata napustilo tu regiju. Mirna reintegracija RSK pod hrvatsku vlast tri godine nije dovela do pomaka, a njen predsjednik Milan Martić čak je odbio i primiti plan Z-4. Dvije vojne akcije 1995., operacija Bljesak i operacija Oluja, dovele su do vraćanja većeg dijela RSK pod hrvatsku vlast, ali je velik broj Srba napustio ta područja te su se dogodili razni ratni zločini prema civilima. SRJ nije intervenirala, dijelom stoga jer su je međunarodne sankcije oslabile, a dijelom stoga jer je Hrvatska ovog puta bila međunarodno priznata, te bi time intervencija bila međunarodni sukob. Ipak, time je omogućen povratak Hrvatima koji su prognani iz RSK 1991. - samo 1996. oko 85.000 Hrvata vratilo se svojim domovima - i stvoren dovoljan pritisak da bosanski Srbi prihvate kraj rata u BiH, a Istočna Slavonija, Baranja i Zapadni Srem mirnu reintegraciju hrvatskog podunavlja.


Rat u Bosni i Hercegovin


Identično kao i kod Slovenije i Hrvatske, JNA je prije rata razoružala TO Bosne i Hercegovine. Budući predsjednik treće samoproglašene srpske države, Republike Srpske (RS), Radovan Karadžić je surađivao sa srbijanskim predsjednikom Miloševićem, pod čijom su kontrolom TV stanice započele širiti propagandu o opasnosti za Srbe u slučaju nezavisne Bosne, koja će "dovesti do islamskog fundamentalizma u Europi". Međutim, Bošnjaci su većinom bili sekularni dok Human Rights Watch navodi da nije našla nikakvog dokaza da su Srbi proganjani prije izbijanja rata. Iako su Milošević i Karadžić pokušali prikazati da samo žele očuvati integritet Jugoslavije, Human Rights Watch navodi kako onda istjerivanje i ubojstva nesrpskih stanovnika ne bi bila niti potrebna, jer etničko čišćenje prije podržava stvaranje Velike Srbije nego održavanje multi-etničke Jugoslavije sa šest naroda.  Kao i u prethodnom ratu, i ovdje su srpski programi postajali sve militantniji kako bi se stanovništvo nagnalo na borbu. Iako je SDS tvrdila da je rat započet ubojstvom Srba u Sijekovcu 3.3. 1992., odgovor srpskih snaga nije uslijedio napadom na Sijekovac, već na 100 km udaljenu Bijeljinu 1.4. u kojoj je Arkanova garda ubila 48 bošnjačkih i umjerenih srpskih civila jer je taj grad zbog blizine Srbije i prometnih trasa potrebnih radi uspostavljanja Velike Srbije bio preća meta dok je plan RAM je već davno prije bio pripremljen.
JNA, TO, srbijanske paravojne formacije i buduća VRS su 1992. rijetko gdje vodile bitke sa Armijom BiH, a uglavnom su napadale bošnjačke civile. Fotografija logora Omarska izašla je na naslovnici časopisa Time, a snimke na kojima je dokumentirana opsada Sarajeva, pokolj u Prijedoru, pokolj u Višegradu i masakri u Foči na kraju nisu više mogli opravdati ponašanje političara u Beogradu te je Vijeće sigurnosti UN-a 30.5. 1992. uvelo Međunarodne sankcije protiv SR Jugoslavije. 19.5. JNA se povukla a BiH je stekla međunarodno priznanje i primljena kao članica UN-a, ali se je rat nastavio, a SRJ isto tako nastavio financirati i naoružavati VRS, te joj iznajmljivati činovnike nove Vojske Jugoslavije. Samo u prvoj godini rata poginulo je 45.110 osoba, od toga 30.442 Bošnjaka (67%).993., druga hrvatska država, Hrvatska Republika Herceg-Bosna (HRHB) i sama se okrenula protiv Bošnjaka i počela se širiti, čime su sve tri strane bile međusobno zaraćene te je rat poprimio osobinu "svakoga protiv svakoga". Opsada Mostara i etničko čišćenje u Lašvanskoj dolini doveli su do osude i hrvatske strane od međunarodne zajednice. Mnogi su to interpretirali time da je i sam Zagreb počeo raditi na Velikoj Hrvatskoj. Ipak, na pritisak američke delegacije, hrvatska strana je Washingtonskim sporazumom prihvatila cjelovitost BiH te je ukinula HRHB. Pokušaji da se postigne mir i na srpskoj strani nisu urodili plodom, koja je nastavila rat i dalje. 11.7. 1995. pala je enklava Srebrenica te je VRS započela najveći masakr u svim Jugoslovenskim ratovima, u kojem je zarobljeno a potom na desetak različitih lokacija strijeljano oko 7.000 Bošnjaka, koji će kasnije biti priznat kao Bosanski genocid. Nakon pada dvije sigurnosne enklave, Srebrenice i Žepe, izgledalo je da je i treća na redu, ona oko Bihaća koji je bio u zajedničkom okruženju RSK i RS. Hrvatskoj je odobrena operacija Oluja kojom je prekinuta opsada Bihaća, a zajedničko prodiranje hrvatsko-bošnjačkih snaga izvršilo je dovoljan pritisak na Karadžić napokon prihvati da je RS dio BiH te pristane na mir. Daytonski sporazum, kojeg je potpisao Milošević, je i službeno završio rat. Iako je stupio mir, nekoliko desetaka tisuća Srba je svejedno napustilo područja koja nisu pripala RS-u, poput odlaska 30.000 Srba iz četvrti Sarajeva koja su pripala Federaciji BiH. Momčilo Krajišnik to je ovako sažeo:
Zadatak ove Republike i prvi strateški cilj je da se mi odvojimo od Muslimana i Hrvata i nema niko pravo da zastupa strategiju srpskog Sarajeva za ostanak u zajedničkoj državi. Niko ne može sada novo rešenje praviti da ostanemo skupa.
5
НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије (кодно име Операција Савезничка сила (енгл. Operation Allied Force) или у САД Операција Племенити наковањ (енгл. Operation Noble Anvil),[7] у Србији познато као Милосрдни анђео или НАТО агресија, била је завршна фаза Рата на Косову и Метохији, које је трајало је од 24. марта до 10. јуна 1999. године. То је било друго важније војно уплитање НАТО-а након бомбардовања Републике Српске у операцији Намерна сила 1995. и највећи војни сукоб на простору Србије и Црне Горе од времена Другог светског рата.
Интервенција НАТО-а је извршена без одобрења Савета безбедности због оптужби да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца. Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и одбијање југословенске делегације да потпише споразум из Рамбујеа.
НАТО је 24. марта 1999. године у 20:45 часова почео ваздушне нападе на војне циљеве у СРЈ да би се касније удари проширили и на привредне и цивилне објекте. У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Процене штете коју је имала СРЈ крећу се од 30 до 100 милијарди долара. Коначан број жртава званично није саопштен, а српске процене се крећу између 1.200 и 2.500 погинулих и око 5.000 рањених. Током рата са Косова је избегло неколико стотина хиљада Албанаца. Напади су суспендовани 10. јуна, након потписивања војно-техничког споразума о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије. Истог дана у Савету безбедности је усвојена Резолуција 1244. по којој СР Југославија (Србија) задржава суверенитет над Косовом и Метохијом, али оно постаје међународни протекторат под управом УНМИК-а и КФОР-а. Са војском и полицијом у Србију је избегло више од 200.000 косметских Срба и других неалбанаца.
Косовски Албанци су 17. фебруара 2008. једнострано прогласило независност Косова од Србије, што Србија не признаје.
Процене о губицима НАТО пакта веома варирају. Извори из алијансе, са којима се касније сагласила и југословенска страна, званично наводе да су током бомбардовања оборена свега два НАТО авиона (F-117 и F-16), 9 беспилотних летелица, 45 крстарећих ракета и 4 велика пројектила [8], док је велики број летелица оштећен или се након дејстава срушио. Поједини руски и ирански извори, пак, наводе да су јединице југословенске РВ и ПВО нанеле знатно веће губитке НАТО авијацији: ове процене говоре у прилог томе да је оборен чак 61 авион, 7 хеликоптера, 30 беспилотних летелица и 238 крстарећих ракета.[5] Ово, међутим, ни једна од зараћених страна није потврдила.
6
2 Svetski rat / Re: laki tenk BT-7
« Last post by Mijata on March 09, 2014, 12:44:03 am »
OVO  IZGLEDA DOBRO ALI MOGLI SU I BOLJI DA NAPRAVE ;)
7
2 Svetski rat / laki tenk BT-7
« Last post by SERBIAN_TIGER on March 09, 2014, 12:38:05 am »
Када су тенкисти Црвене Армије крајем двадесетих година одлучили да модернизују своје тенковске јединице, дали су конструкторском бироу да употреби било која конструкцијска решења али да направи што је могуће бољи тенк. Разматрани су многи пројекти тенкова тог времена, међу њима и конструкцију Валтера Кристија. Његов напредни систем вешања није прошао запажено у САД, али су га Совјети врло радо прихватили. Тако је Кристијево вешање интегрисано у пројект БТ тенкова (Быстроходный Танк – брзи тенк).

Први совјетски БТ тенкови су у ствари били копија Кристијевог прототипа, који је 1930. испоручен Совјетском Савезу. Први модел је понео ознаку БТ-1. Први, по конструкцији, Совјетски модел носио је ознаку БТ-2. Од 1931. на овамо, БТ серија тенкова је напредовала кроз низ нових модела све до 1935, када је представљен тенк БТ-7.  Као и његови претходници, и БТ-7 је био брзо и агилно возило, које је брзо нашло своје место у совјетским коњичким јединицама. За погон БТ-7 је употребљен авионски мотор. Вешање је користило Кристијеве торзионе шипке које су давале велики степен флексибилности приликом вожње великим брзинама. Труп је израђен заваривањем, тада још увек новом техником спајања метала. Ипак, проблем је био релативно слабашан топ калибра свега 45 мм.  Секундарно наоружање су чинила два митраљеза калибра 7,62 мм. Дебљина оклопа се кретала од 10 до 22 мм.

Тенк БТ-7 је ускоро постао врло популаран у јединицама Црвене Армије. Код њега су отклоњени сви недостаци који су се јављали код претходника, тако да је био врло поуздан тенк. Израђиван је у више верзија: тенк бацач пламена, тенк за блиску подршку (наоружан краткоцевним топом калибра 76,2 мм)... остали експерименти су обухватали тенкове амфибије и тенкове носаче мостова, као и верзије са различитим типовима гусеница како би се повећала његова проходност на различитом терену. Ипак, БТ-7 је имао један велики тактички недостатак: слаба оклопна заштита. Цела БТ серија тенкова је жртвовала свој оклоп на уштрб брзине и покретљивости. Тако су се већ 1939. ови тенкови показали као изузетно рањиви на дејство противтенковског наоружања типа противтенковске пушке. Слабост у борби је демонстрирана и раније, са моделом БТ-5, током Шпанског грађанског рата. Помак у конструкцији тенка је остварен кроз модела БТ-7У (командни тенк) и БТ-7М (или БТ-8) који је добио косу плочу и дизел мотор.

Тако је БТ-7 играо значајну улогу у Другом светском рату пре него што су Немци напали Совјетски Савез 1941.  У то време се знатан број тенкова овог типа још увек налазио у наоружању. У окршајима против немачких тенкова су редовно губили. Једноставно – нису им били дорасли ни технички, нити по обучености посада и самом одржавању тенкова. Тако је велика флота тенкова БТ-7 уништена до краја 1941.















Маса   14 т
Дужина   5,66 м
Ширина   2,29 м
Висина   2,42 м
Посада   3
Наоружање   1 х 45 мм
2 х 7,62 мм
Погон   банзински мотор Микулин M-17T  снаге 500 КС
Аутономија   250 км
Брзина   72 км/ч


8
2 Svetski rat / Bell P-39 Airacobra u SSSR
« Last post by SERBIAN_TIGER on March 09, 2014, 12:31:33 am »
Иако замишљен као ловачки авион, P-39 Airacobra у Совјетском Савезу стиче славу као јуришник. Авион је настао као одговор на захтеве америчких оружаних снага за ловачки авион. Био је необичан авион, јер је мотор био смештен иза пилота, тако да је нос авиона могао бити у потпуности искоришћен за смештај наоружања. Како су представници америчких оружаних снага одлучили да избегну уградњу турбо компресора, перформансе авиона у лету на средњим висинама су биле значајно лошије.

Најбројнија верзија је била P-39Q, са укупно произведених 4 905 авиона. Значајно је напоменути да је више од половине укупно произведених авиона P-39, њих 4 925, завршило кроз програм „Lend-Lease“ у наоружању ваздухопловних јединица Црвене Армије. Тамо су коришћени као пратња на малим висинама и за дејство по циљевима на земљи. Авионима у совјетском наоружању су ради смањења масе авиона уклоњени крилни митраљези, а ускоро је сво наоружање замењено совјетским. Тако је уграђен совјетски топ калибра 20 мм и митраљези калибра 12,7 мм. Ови авиони су остали у употреби до завршетка Другог светског рата, када је мањи број пребачен севернокорејским оружаним снагама.













Посада   пилот
Дужина   9,2 м
Распон крила   10,4 м
Висина   3,8 м
Маса празног авиона    2425 кг
Максимална полетна маса   3 347 кг
Погон    1 х 12-цилиндрични водом хлађени Allison V-1710-85 снаге 1 325 КС
Максимална брзина   605 км/ч
Долет   840 км
Плафон лета   10 700 м
Брзина пењања   19 м/с
Наоружање   
1 х 37 мм (кроз осовину пропелера)
2 х 12,7 мм (у носу)
4 х 7,9 мм (у крилима)
подтрупни носач за бомбе (носивости  230 кг)

9
Rat 1999 / Kako Pisati Ovde
« Last post by Mijata on March 08, 2014, 11:33:00 pm »
1.Nadjite gde pise New Topic
2.onda vam tu otvori da piste poruku
3. gde pise subject pistete naslov
4 a ispod pisete poruku
5.kada napisete kliknete post u desnom uglu
10
1 Svestski rat / Kako Pisati Ovde
« Last post by Mijata on March 08, 2014, 11:32:42 pm »
1.Nadjite gde pise New Topic
2.onda vam tu otvori da piste poruku
3. gde pise subject pistete naslov
4 a ispod pisete poruku
5.kada napisete kliknete post u desnom uglu
Pages: [1] 2

+- Skorasnja Posta

Chat Ovde Mozete catovati by Mijata
March 09, 2014, 04:58:49 pm

НАТО бомбардовање Савезне Републике Југо by Mijata
March 09, 2014, 01:43:22 pm

Ratovi tokom 1991-1995 by Mijata
March 09, 2014, 01:42:38 pm

laki tenk BT-7 by Mijata
March 09, 2014, 12:44:03 am

Bell P-39 Airacobra u SSSR by SERBIAN_TIGER
March 09, 2014, 12:31:33 am

Kako Pisati Ovde by Mijata
March 08, 2014, 11:33:00 pm

Kako Pisati Ovde by Mijata
March 08, 2014, 11:32:42 pm

Kako Pisati Ovde by Mijata
March 08, 2014, 11:31:59 pm

Kako Pisati Ovde by Mijata
March 08, 2014, 11:31:38 pm

Kako Pisati Ovde by Mijata
March 08, 2014, 11:30:48 pm