Иако замишљен као ловачки авион, P-39 Airacobra у Совјетском Савезу стиче славу као јуришник. Авион је настао као одговор на захтеве америчких оружаних снага за ловачки авион. Био је необичан авион, јер је мотор био смештен иза пилота, тако да је нос авиона могао бити у потпуности искоришћен за смештај наоружања. Како су представници америчких оружаних снага одлучили да избегну уградњу турбо компресора, перформансе авиона у лету на средњим висинама су биле значајно лошије.
Најбројнија верзија је била P-39Q, са укупно произведених 4 905 авиона. Значајно је напоменути да је више од половине укупно произведених авиона P-39, њих 4 925, завршило кроз програм „Lend-Lease“ у наоружању ваздухопловних јединица Црвене Армије. Тамо су коришћени као пратња на малим висинама и за дејство по циљевима на земљи. Авионима у совјетском наоружању су ради смањења масе авиона уклоњени крилни митраљези, а ускоро је сво наоружање замењено совјетским. Тако је уграђен совјетски топ калибра 20 мм и митраљези калибра 12,7 мм. Ови авиони су остали у употреби до завршетка Другог светског рата, када је мањи број пребачен севернокорејским оружаним снагама.
Посада пилот
Дужина 9,2 м
Распон крила 10,4 м
Висина 3,8 м
Маса празног авиона 2425 кг
Максимална полетна маса 3 347 кг
Погон 1 х 12-цилиндрични водом хлађени Allison V-1710-85 снаге 1 325 КС
Максимална брзина 605 км/ч
Долет 840 км
Плафон лета 10 700 м
Брзина пењања 19 м/с
Наоружање
1 х 37 мм (кроз осовину пропелера)
2 х 12,7 мм (у носу)
4 х 7,9 мм (у крилима)
подтрупни носач за бомбе (носивости 230 кг)